Slovenački autoputevi obezbeđuju brzu i bezbednu vožnju u drumskom saobraćaju u zemlji. Ovi putevi se dele na dva dela: autoputeve i brze puteve. Autoputevi su označeni znakovima sa belim natpisima na zelenoj podlozi, najmanje su dvotračni u oba pravca, a dozvoljena maksimalna brzina je 130 km/h. Brzi putevi su označeni znakovima sa belim natpisima na plavoj podlozi, obično su dvotračni u oba pravca, ali se razlikuju od autoputeva po tome što nemaju zaustavne trake, a dozvoljena maksimalna brzina je najviše 100 km/h.
Vlasnik i upravitelj slovenskih autoputeva je Javna agencija za autoceste Republike Slovenije. Od januara 2011. godine, DARS upravlja sa 533,3 km autoputa, 73,3 km brze ceste, 161 km povezujućih puteva i 27 km odmorišta. Za automobile i motocikle uveden je sistem e-vinjeta za slovenske autoputeve. Pored naplate za autoputeve, tunele Karavanke dužine 8 kilometara koji povezuje Sloveniju i Austriju takođe podleže plaćanju.
Slovenija je deo Šengen zone, tako da na Mađarsko-slovenačkoj granici nije potrebna posebna kontrola. Ipak, putnici moraju imati putnu ispravu, što znači lični dokument sa fotografijom, kao što su važeći pasoš, lična karta ili privremena lična karta. Oni koji ne mogu dokazati svoj identitet mogu se suočiti sa prekršajnom kaznom, koja može iznositi i do 500€. Osobe mlađe od 18 godina takođe moraju imati neki od pomenutih dokumenata. Važno je znati da u Sloveniji vozačka dozvola nije prikladna za dokaz identiteta.
S pridruživanjem Hrvatske šengenskoj zoni, ukinuta je granična kontrola na slovenačko-hrvatskoj granici. Na Austrijsko-slovenačkoj granici i dalje se vrši kontrola, što može dovesti do zagušenja u prometnijim periodima kod tunela Karavanke.
Ograničenja brzine za putnička vozila su: u naseljenim mestima 50 km/h, van naseljenih mesta 90 km/h, na brzim putevima 110 km/h, a na autoputevima 130 km/h. Slovenačka policija redovno prati brzinu, a u tunelima se na više mesta meri prosečna brzina, pri čemu se kazna izriče već i za mala prekoračenja.
Na teritoriji Republike Slovenije obavezna je upotreba dnevnih svetala za sva putnička vozila, kao i korišćenje svih raspoloživih (prednjih i zadnjih) sigurnosnih pojaseva. Prema slovenačkim zakonima, zabranjeno je pušenje u vozilu u kojem se prevoze osobe mlađe od 18 godina.
Autoput A1 je dug 241 km i omogućava lakši prolaz između austrijske granice i Jadranskog mora. Autoput A2 je severno-južni pravac dugačak 175 km. U 2005. godini završeno je 133,1 km ove rute. Pruža se od austrijske granice (A11) do hrvatske granice (A3), obuhvatajući mesta poput Jesenica, Kranja, Ljubljane i Novo Mesta, sve do Brežica. Autoput A3 povezuje autoput A1 sa lučkim gradom Trstom na italijanskoj granici. Dužina ovog autoputa je 12 km, i u potpunosti je pod nadležnošću DARS-a. Značajan je za povezivanje Balkana i Italije, jer spaja region sa Venecijom i Milanom. Autoput A4 prvobitno je planiran u dužini od 33,7 km, pružajući vezu između Maribora i hrvatske granice. Proteže se uz veće gradove poput Maribora, Ptuja i Hajdine. Izgradnja je započela 2009. godine i još uvek traje. Ovaj put će biti deo važnog saobraćajnog pravca jer predstavlja najkraću vezu između Zagreba i više većih evropskih gradova. Autoput A5, poznat i kao Muravideksa autocesta, direktno povezuje Maribor sa mađarskom granicom. Na granici s Mađarskom povezuje se sa autoputem M70. Prva deonica duga 11,3 km otvorena je 2003. godine, a konačno završetak bio je 2008. godine. Celokupna dužina autoputa je 81 km. Zajedno sa autoputem A1, čini NATO koridor od Kopra preko Mađarske do Ukrajine.
Među brze puteve spada H3 auto-put, dužine 10,22 km, koji predstavlja severnu zaobilaznicu Ljubljane, H4 auto-put je dugačak 42,1 km i vodi prema granici sa Italijom, dok H7 auto-put, dužine 3,5 km, pomaže u postizanju mađarske granice.
U Sloveniji, kao i u većini zemalja, obavezna je kupovina e-vinjete za autoputeve. Najbolje je sada da se nabavi online jer je to udobno i brzo. Elektronsku vinjetu nije potrebno lepiti.
Slovenska e-Vinjeta 2024 dostupna je za kupovinu ovde, u prodavnici.
